Dve i po decenije bila sam profesorka književnosti.

Onda se, osamdesetih godina prošlog veka, iz Švajcarske u Srbiju vratila Ona - dr Radmila Erski, koja me spontano uvodi u „svet“ kozmetike.

Počelo je moje „preduzetništvo“.

Završavam školovanje za kozmetičara, proučavam anatomiju lica, učim iz udžbenika dermatologije, odlazim na obuke u inostranstvo – Budimpeštu, Pariz, Bolonju... Jednu veliku ljubav - književnost i umetnost, zamenila sam drugom – kozmetikom. Jedino što ih vezuje je lepota. 

Danas, posle preko tri decenije rada u kozmetici, još uvek imam na umu Geteovu misao da je

"Svaki je početak lagan, ali se na poslednje stepenice najteže i vrlo retko popnemo."

Sa nesmanjenim entuzijazmom i sada me interesuju novine u kozmetici. 

       Kozmetički salon „Jovan“ otvaram 1989, ali ne napuštam profesuru, misleći da mogu da ispunjavam obaveze na dva radna mesta. Imala sam podršku porodice - supruga i starijeg sina Jovana, po kome je salon dobio ime. Mlađi sin Petar tada je bio osnovnoškolac. Znala sam da ću uspeti.

Bilo je puno posla. Imala sam klijente iz svih krajeva Beograda. Naravno, naporno se radilo i mnogo ulagalo u nove linije kozmetičkih preparata, nabavljanih na kongresima u Evropi i sajmovima kozmetike, kupovala sam aparaturu za podmlađivanje, mršavljenje, rehabilitaciju tela...

Posao je rastao. Morala sam da biram između profesure i kozmetike, pa sam, da bih se posvetila salonu, posle nekoliko godina napustila profesuru, sa velikom tugom.   

Inflacija, bombardovanje, sankcije

 Bilo je užasno teško. Nisam odustajala. Radilo se do kasno uveče. Plaćalo se čekovima, koji sutradan, kada ih odnesem u banku, vrede dvadesetak maraka, a troškovi rada i režije, kao i egzistencijalne potrebe ostaju i dalje prisutni. Nema putovanja i odlazaka na kongrese, preparati i korišćeni brendovi ponestaju. Posao je trpeo.

Ne odustajem i radim, svesna da samo upornošću i neodustajanjem Salon „Jovan“ može „preživeti“.  Ako je išta doprinelo da u tim teškim vremenima shvatim smisao poslovice – „zanat je zlatan“, to je bilo to užasno vreme. Pa je i to prošlo. 

      Na kongresu u Budimpešti 1996. pratim rad trajne šminke jedne umetnice.

Zainteresovana, ostajem nedelju dana na obuci u Budimpešti, ulazim u taj novi „svet“ ulepšavanja, očarana mogućnostima koje trajna šminka pruža. Imam jasnu viziju šta ću raditi.

Kupujem aparat i boje, danonoćno vežbam na kupljenim gumenim odlivcima. I - počinjem da radim „tribal“ - najpre prijateljicama, uz napomenu da nisam sigurna da li će biti najbolje. Ipak, bilo je dobro. Usavršavam rad, a žene „lude“ za „tribalom“.

Posao cveta. 

      „Tribal“ mi se, ipak, činio dosta grubim. Poželela sam da napravim eksperiment - kombinovala sam „dlačice“ i „tribal“. Ni tada se nisam zadovoljavala postignutim, pa kupujem, u to vreme najsavremeniji aparat Golden eye i boje, jer su igle novog nemačkog aparata neuporedivo tanje i kvalitetnije od igala klasičnog aparata, sa kojim sam do tada radila. 

 Počinjem da radim obrve sa „dlačicama“, ajlajner, usne i postižem izvanredne efekte, a to se brzo raščulo.

Salon počinje da živi novim životom.

Menjam lokaciju i naziv salona 2010. godine. Salon „Jovan“ preimenovan je u Centar za estetiku i antiejdžing „Cabunac“

 U to vreme reklama za obrve sa „dlačicama“, kao i ostale usluge, učinila je da moj salon bude izuzetno popularan, ne samo u Beogradu i Srbiji, nego i šire.

Zakazivalo se na tri meseca. Recimo, da bi uradile obrve, ajlajner i usne, klijentkinje su morale da izdvoje baš veliku sumu novca.

Neke klijentkinje su podizale kredit da bi sebi priuštile usluge trajne šminke u mom centru. 

Danas je hiperprodukcija kozmetičkih salona i usluga, pa su cene desetrostuko niže. 

      U štampi se pojavljuju tekstovi u kojima, bez mog uticaja, dobijam epitet - „Mira – kraljica obrva“, porede me čak sa Anastasijom sa Beverly Hillsa.

Ne mogu reći da mi takav epitet nije prijao, jer je potekao od mojih klijentkinja, mada sam smatrala da u poređenju ima preterivanja, što nikada nije dobro i ne slaže se sa mojom prirodom. Malo mi je bilo i smešno. Deca su pravila simpatične šale povodom toga. 

      Porodica – suprug, stariji sin Jovan i mlađi Petar i snahe Željka i Dušica, uključivali su se u posao onoliko koliko sam smatrala da mogu uspešno da mi pomognu, a ja sam i dalje bila nosilac posla.

Nikada nisam prepuštala drugima da moj biznis vode, jer sam, takoreći, život uložila u taj posao.

Uvek sam znala šta hoću i želim da postignem.

Izmeštena iz sveta umetnosti u surovu stvarnost privatničkog posla i celodnevnog rada, „savladala“ sam životnu lekciju - čovek ponekad mora da se odrekne svojih snova bez obzira na cenu.

Sinovi i snahe „živeli“ su sa tom istinom, naučivši da rad i upornost donose, ma koliko god je teško, zadovoljstvo. 

 Posao iz punog zamaha odjednom staje, telefon ne zvoni.

Kao kada se odjednom isključi svetlo. Zabrinuta, ne shvatam tu promenu. I, tada, vidim da se u časopisima reklamiraju „japanske“ obrve, koje izgledaju izuzetno lepo, rađene po šablonu, nožićima tankim kao vlas kose i profesionalno fotografisane, za razliku od mojih obrva koje su fotografisane amaterski, telefonom, i rađene aparatom koji ima punije igle. Razlika bitna.

Shvatam u čemu je problem i menjam taktiku. Kupujem  pigmente i  nožiće  i počinjem da radim  modifikovanu „japansku“ metodu, ohrabrena rečenicom voditeljke Jovane Joksimović, koja je moj dugogodišnji verni klijent:

„Miro, prihvatite novi stil, a ostanite svoji“. 

Ne volim šablone, ma kako lepo izgledali, ne samo u trajnoj šminki, već i u životu uopšte. Prelepe su „japanske“ obrve, ali ja  nisam osoba koja se uklapa u šablone. Uvek sam težila originalnosti.  „Japansku“ metodu modifikujem tako što koristim tanane nožiće i pigmente, a slobodnom rukom inkorporiram dlačice u postojeće prirodne, strogo poštujući pravila klasičnog šminkanja - da svako lice mora imati „svoju“ obrvu. Moji klijenti su to prepoznali i posao je ponovo za kratko vreme oživeo.  

Strast za novim me ne napušta ni danas.

U posao uvek unosim sopstvenu emociju i ne mogu rutinski da radim, ali često na instagramu pratim novine i preuzimam detalje koji mi se u nečijem  radu dopadaju. Razmenjujem iskustva sa vizažistima iz drugih zemalja.

Vrlo iskreno lajkujem objave radove kozmetčkih salona, jer sam uvek smatrala da niko nikome nije konkurencija.

Nikada se nisam plašila da kažem da nešto ne znam. Uvek sam želela da naučim što više. Rukovodim se i danas kineskom mudrošću da je i dragom kamenu potrebna vešta ruka majstora. Trajnu šminku sam zavolela i usavršila sopstvenu tehniku, svesna koliko ona ističe lepotu. Ja tražim i stvaram lepotu, što je u izvesnom smislu nadoknada za „napušteni“ svet umetnosti i nauke.   

Tragam za novinama.

Cilj mi je da svojim klijentima pružim najbolje.

Na tržištu je sada velika ponuda i pribora i pigmenata i tehnika. Isprobala sam mnogo pigmenata, boljih i lošijih. Rezultati su se značajno razlikovali, pa tako i kvalitet radova. Neki su dublje prodirali u kožu, pa je, posle nekoliko osvežavanja, boja postajala prezasićena.To me je brinulo. 

Iskreno sam se obradovala kada sam negde pročitala da su se pojavili pigmenti koji se vremenom gube. Nisam zapisala naziv firme, pa sam jedno mesec dana tražila i iznenadila se da ih proizvodi firma „Savich“, sa kojom sam ranije sarađivala. Sada rasterćeno radim tim pigmentima svakome ko se boji trajnijeg rada. Boja se neverovatno lako unosi.

Pigmenti nisu obavezujući za klijenta, pošto se vremenom lagano gube, pa se svake godine može raditi nova varijanta obrva. To je velika prednost i za onoga ko radi i za onoga kome se radi trajna šminka. Često pitanje klijenata je - šta će ako im se ne dopadne urađeno na njihovom licu? Međutim, ima i onih koji žele da radovi traju večno. 

      Bilo je za ovih 35 godina u mom poslu i uspeha i padova, finansijskih uspona, ali i slabije zarade, a ponekad i gubitaka, i mnogo radosti.

Upornost i ljubav prema poslu - uslov je svih uslova!

Svoje sinove Jovana i Petra, snahu Željku i Dušicu smatram svojim najvećim uspehom i ponosim se njima.

Ta ljubav i posvećenost čine da se još uvek, posle toliko godina, radujem novom danu i „novoj“ trajnoj šminki. Predanost poslu i klijentima, stručnost i profesionalnost, učinili su da prezime Cabunac postane prepoznato kao brend.